ili Kako odrasli menjaju uverenja mladih (i klijenata)
Od svojih početaka, transakciona analiza se veoma interesovala za bajke kao priče koje su za decu predstavljale rane i prve primere kako porodica nije uvek i za sve sigurno mesto, kako se junak nosi sa poteškoćama i kako savladava prepreke i pobeđuje na kraju.
Deca su mogla uzimati primere priča kao protokole kako da, na svom razvojnom nivou, razumeju ono što im se dešava i što osećaju i nauče kako da postupaju i (pre)žive u svojoj porodici.
Usvojeni obrasci mogu biti genijalno korisni na jednom nivou odrastanja i vrlo nekorisni u nekoj od narednih faza razvoja ili u odraslom dobu.
Ukoliko neko nauči da kao rezultat nesrećnog spleta okolnosti (Pepeljuga koja je izgubila majku i otac se ponovo oženio), postaje žrtva (maćeha koja je ne voli i „sestre“ koje je maltretiraju), koja preživljava i obezbeđuje svoju važnost bivajući korisna i ugađajuči drugima (Pepeljuga), dok jedini izlaz za sebe vidi u tome da neko uvidi njene nevolje i prepozna njenu vrednost i spasi je od takvog života (dobra vila, staklena cipelica i princ) – može rezultirati time da osoba u odraslom dobu ne ume da se pobrine za sebe i pomogne sebi, a sve to ume itekako ume da uradi za druge.
Bajka se pretvori u zlokobnu bajku.
Tada je potrebno razbiti magiju (magijsko uverenje), oslabiti dejstvo zlokobnih činilaca (osnažiti osobu), ponuditi dovoljno primera drugačijih mogućnosti reagovanja i ponašanja (postoje i drugačiji izbori) i uvežbavati ti ih dosledno (svakodnevno).
Sve ovo rade psihoterapeuti i ovde bih proširila na značaj svih onih koji rade sa decom i mladima iz pomogačkih delatonosti, kao i nastavnici u školama – svi oni svakodnevno mogu da modeluju drugačije ponašanje, da ponude primere boljeg i zdravijeg reagovanja, različitih mogućnosti i da oslabe loša uverenja o sebi i drugima koja deca i mladi imaju.
Keith Tudor je ovo nazvao „dvanaestom vilom“.
To je ona vila koja, u bajci o Trnovoj Ružici, nakon što joj nepozvana trinaesta vila, na rođenju, iz ljubomore i besa, „darovala“ smrt ubodom na vreteno, nakon upada trinaeste vile kaže – neće umreti, samo će usnuti stogodišnjim dubokim snom.
Leave a Reply